Archive for the 'friends' Category

12
Jun
10

SAMO TI DODJI – CEKAM TE!

Sigurno dolazim!

Cekam TE  iza otskrinutih vrata spemna da uskocim u krevet i pokrijem se cebetom preko glave . To je oprobana taktika i jos nikada nije omanula. Spavacu ili cu oci drzati na silu zatvorene.

Bicu nevidljiva i neces me pronaci.  Mislices da nisam ni dosla i nastavices dalje da trazis kao da me nema.  Bicu `prvak sveta u sakrivanju` i pobedicu u ovoj igri `zmurke`.

Igracu je sa TOBOM `vezanih ociju`.

I da znas, vec vodim  3 : 0 ! Tri godine i cetiri meseca `u moju korist`!!!

U stvari, vec sam TE pobedila – eto TI!

Nemoj ni da mislis  da ces  me drzati za ruku svojom hladnom rukom  dok budem spavala.

Da me nisi ni pipnula!Cuvace me najlepsi snovi koje cu sanjati TEBI u inat.

Imam bezbroj snova o mom ANDJELU i  mom SUNCU!

Pevacu u sebi pesmu `moje Sunce i moj san i moje jutro sto radja dan` i neces mi moci N I S T A !

Secacu se stiska ruke u jednom dzepu koji nikad nije izbledeo i  daje mi  snagu i veru da sutra uvek dolazi.

Stisnucu ocne kapke iz sve snage i zamislicu  da  lezim na sljunku dok mi tabane  zapljuskuju morski talasi. Branice me deciji zagor i brizni pogledi mojih roditelja koji mi masu iz daljine.

Sanjacu klupu pod lozom u hladovini koja samo na mene ceka. I ako vec negde treba da TE sacekam i da me pronadjes – TU CES ME PRONACI!

GLEDACEMO SE OCI U OCI  –  SAMO  TI DODJI , CEKAM TE!

Advertisements
18
May
10

RED ZA CEKANJE U MALOM DUCANU

Volim moj Mali ducan. Blizu je moje kuce i nije daleko ako  krenem na vreme i ako mi se `ide u ducan`…

Napisem na papiric sta sve treba da kupim iako mi je posle neprijatno da ga izvadim iz dzepa i da procitam to sta sam napisala. Obujem patike za setanje i cekanje u redu ….i krenem.

Kazem – blizu je, nije daleko!

Mali ducan posecuju sve moje komsije……dobro jutrooo, komsinice – d o b a r  d a n !!!  ( Tek je jedanaest  sati, pa sta – volim da spavam!)

Stajem u red i razgledam okolo . Pokusavam da se setim sta sam napisala na papiric i bezuspesno ga trazim po dzepovima….sigurno sam ga stavila u novcanik.

Sigurnosna kamera snima svaki moj sumljiv pokret i ako krenem sad da `se dzepam` mogu pomisliti da cu da izvadim neko oruzje, bolje da budem mirna….. Police su zatrpane robom, a prolaz do njih opkoljavaju neotvorene kutije tek pristigle robe….

NISMO STIGLI DA IH RASPAKUJEMO , GUZVA JE, ZNATE…? Okrecem se i posmatram kako nekoliko starijih komsinica sa odobravanjem klima glavom.Smeskam se i pravim da ne primecujem sav taj `haos oko sebe`.

IZVOLITE KOMSINICE, STA ZELITE?

Zelim da bude mir u svetu i da niko ne bude gladan!

Zelim da ljudi rade svoj posao i da pristojno zive od svojih plata!

Zelim da otputujem negde na dve nedelje i da leskarim pod nekom palmom pored bazena sa toplom morskom vodom!

Umesto svega toga ( a imam jos zelja….) dobijam mleko bez laktoze, crnu cokoladu, mali razani hleb i ……..KOJI SOK ZELITE?

Gledam u pravcu hladnjaka u kojem stoje sokovi i pokusavamda se setim …KOJI? Otvaram vrata i zaplahnuta hladnocom cujem glas `maammmaaaaaa`….Pa dobro,de , znam, hoces TROPIKAL MIX – to nije sok , to je hemikalija!

Okrecem se i shvatam da sam sama.

JA CU VAM DATI SOK, SAMO RECITE KOJI ZELITE!!!

Pretvaram se u pticu, sirim krila, uzimam zamah i izlecem iz prodavnice. Letim na jug i pratim glas koji me doziva…Postajem mehuric morske pene i lelujam po morskim talasima. Obilazim uvale, zavlacim se u morske pecine, lebdim po pucini, ….., a glas postaje sve dalji i dalji.

Morska pucina je ogromna i tesko je pronaci sina koji je otplovio daleko, a mehurici morske pene su premali za` mamekojecekajukodkuce`…

Moj mehuric se raspao i ja sam ponovo pred hladnjakom OTVORENIH VRATA!

MOLIM VAS DA ZATVORITE VRATA – PRVO SMISLITE STA ZELITE,PA ONDA DRZITE VRATA OTVORENA!

Nisam bas razumela `poslednju komandu`, ali poslusno uzimam TROPIKAL MIX i zatvaram vrata hladnjaka. STA li je jos trebalo da kupim?

Ceta nestrpljivih komsija gleda nervozno u mene uzarenih ociju i rapravlja o trenutnoj politicmkoj situaciji u Engleskoj, mada ima i nekih koji brinu za onu jadnu decu na `TVfarmi`……

Ne sluti mi na dobro jer jedva prolazim izmedju njih i pronalazim put do kase – svi su zauzeli svoje polozaje i ne zele da ih napuste ni po koju cenu.

Zaustavljena sam novim pitanjem – JOS NESTO?

KAFA? DETERDZENT? TOALET PAPIR?

Ne cujem predloge koje  prodavacica tako velikodusno nudi  jer pokusavam da se docepam novcanika  – ma TU je bio …negde sam ga stavila….mozda mi je ostao u kolima… na klaviru…?

Tu mi je mobilni, kljucevi, maramice…sta je ovo?  Napipavam sitnice u torbi `naslepo`….smeskam se zeni koja me gleda uzarenih ociju  jer `NE MOZE DA KUCA DALJE, MUSTERIJA CEKAJU!!!

DA LI JE TO SVE?

Ma kakvi SVE….(Dajte mi jednu rupu da se u nju sakrijem, jedan sprej za nevidljivost i leteci cilim da `nestanem sa mesta dogadjaja`… litru benzina i sibicu, kartu za brzi voz u nepoznatom pravcu……)!

HVALA, TO BI BILO SVE!

Vidim da se prodavacici pomeraju usta, pretpostavljam da izgovara cenu koju treba da platim za kupljenu robu…… i uzalud i dalje trazim NOVCANIK!

KAKO TO MISLITE DA PLATITE KASNIJE KADA SAM SVE UKUCALA…?

Imam osecaj da musterije koje su bile udaljene od mene prilaze sve blize i blize…. i blize… i sada su na nekih` tridesetak cm` od teritorije koju smatram SVOJOM, i prilaze sve blize i blize……

Osecam da mi treba vise prostora i vise vazduha. KAKO , pobogu, da pronadjem NOVCANIK kada se svi skupljaju oko mene i udisu sav vazduh iz moje okoline?! Necija ruka pritiska po ramenu i ja se okrecem  naglo spremna da `branim svoj zivotni prostor i zivotom ako treba`, da `preduzmem sve sta je u mojoj moci` da se odbranim…..hmmmm….. ZDRAAAVOOOO, :))))!!!

Vise mi ne treba vazduh, sve ostatke zivotne energije koja mi je preostala prebacujem u ocne kapke koji sluze za pokretanje trepavica…..TREP-TREP-TREP……. `otkadsenismividelipaagdeeesiiiiii`………. Pa to si TI!!!

EVO ME, DOSAO SAM NA PAR DANA SA FAMILIJOM!  MOLIM VAS, JA CU OVO DA PLATIM!

(Dajte mi jednu rupu da se u nju sakrijem, jedan sprej za nevidljivost i leteci cilim da `nestanem sa mesta dogadjaja`… litru benzina i sibicu, kartu za brzi voz u nepoznatom pravcu……)!

Stvarno mi se ne desavaju ovakve stvari, sasvim sam sigurna da sam stavila novcanik u torbu kad sam krenula u prodavnicu……

NEMA VEZE, OTPRATICU TE DO KUCE  ` dasemaloispricamousput`, `….bilismodvenedeljeda babaidedavideunuke`,`…..sutrasevracamo`,

` ….kakosicujemdasibilabolesna`………,` dobrojenijelose-alinitamonijeonakokakojebilo`, `…a kod Tebe?`

(Dajte mi jednu rupu da se u nju sakrijem, jedan sprej za nevidljivost i leteci cilim da `nestanem sa mesta dogadjaja`… litru benzina i sibicu, kartu za brzi voz u nepoznatom pravcu……)!

Gledam GA i vidim kako dobro izgleda ovako osedeo.  Oci su mu jos uvek iste – boja mora u njima jos se presijava. Pitam GA zasto je `tako ostario` –  smeje  se!

ZASTO STO SI TI SVE LEPSA I LEPSA !

Ma, daaaj  –   smejemo se zajedno…

Noge su mi teske i jedva koracam. Kretanje postaje jos teze kada teret njegove ruke na mom ramenu pocinje da `smanjuje moj zivotni prostor`…….

Nedostatak vazduha, nedostatak vazduha – uzbuna!!! ( Pritisni `off` i ne disi  – ok!?) OK!

Spusta kese pored kapije i odbija da udje da popijemo kafu, jako zuri – cekaju ga, pakuju se. Potpuno razumem …TREP-TREP!

Sledeci put ce doci i dovesce porodicu.  SIGURNO CE TI SE DOPASTI MOJA SUPRUGA – JAKO LICITE! ZNAS, ONA NE ZNA SRPSKI I MOCI CE SA TOBOM DA SE SPORAZUMEVA NA ENGLESKOM.  NE ZABORAVLJAM JA KO MI JE PISAO PISMENE IZ ENGLESKOG!

…i matematike, …, i srpskog,….., i domace zadatke iz likovnog…, i maturski rad iz fizike…….

VIDIMO SE OKO NOVE GODINE!

Ostajem ispred kapije i ne gledam za njim – kazu `ne valja se` , onda se nece vretiti!

Preturam po torbi i nikako ne mogu da nadjem kljuceve, a dobro znam da sam ih ponela ….

Stojim ispred kapije i CEKAM da mi otkljucaju.

05
Aug
08

My Belgrade friends

Ponovo u Beogradu…

Posle dva meseca i mnogo burnih dogadjaja, ponovo sam se nasla na vratima Kreativne radionice.

Moji prijatelji, stari i novi poznanici su bili ponovo tu.

I kao da se nista nije desilo, kao da nigde nisam ni odlazila – sve je bilo na svom mestu… Hej, ljudi smislila sam nove stvari – ma sve su vec znali…

Docekali su me kafa i osmesi – sta vise moze moze pozeleti neko ko dolazi u veliki grad!