Archive for May, 2010

18
May
10

RED ZA CEKANJE U MALOM DUCANU

Volim moj Mali ducan. Blizu je moje kuce i nije daleko ako  krenem na vreme i ako mi se `ide u ducan`…

Napisem na papiric sta sve treba da kupim iako mi je posle neprijatno da ga izvadim iz dzepa i da procitam to sta sam napisala. Obujem patike za setanje i cekanje u redu ….i krenem.

Kazem – blizu je, nije daleko!

Mali ducan posecuju sve moje komsije……dobro jutrooo, komsinice – d o b a r  d a n !!!  ( Tek je jedanaest  sati, pa sta – volim da spavam!)

Stajem u red i razgledam okolo . Pokusavam da se setim sta sam napisala na papiric i bezuspesno ga trazim po dzepovima….sigurno sam ga stavila u novcanik.

Sigurnosna kamera snima svaki moj sumljiv pokret i ako krenem sad da `se dzepam` mogu pomisliti da cu da izvadim neko oruzje, bolje da budem mirna….. Police su zatrpane robom, a prolaz do njih opkoljavaju neotvorene kutije tek pristigle robe….

NISMO STIGLI DA IH RASPAKUJEMO , GUZVA JE, ZNATE…? Okrecem se i posmatram kako nekoliko starijih komsinica sa odobravanjem klima glavom.Smeskam se i pravim da ne primecujem sav taj `haos oko sebe`.

IZVOLITE KOMSINICE, STA ZELITE?

Zelim da bude mir u svetu i da niko ne bude gladan!

Zelim da ljudi rade svoj posao i da pristojno zive od svojih plata!

Zelim da otputujem negde na dve nedelje i da leskarim pod nekom palmom pored bazena sa toplom morskom vodom!

Umesto svega toga ( a imam jos zelja….) dobijam mleko bez laktoze, crnu cokoladu, mali razani hleb i ……..KOJI SOK ZELITE?

Gledam u pravcu hladnjaka u kojem stoje sokovi i pokusavamda se setim …KOJI? Otvaram vrata i zaplahnuta hladnocom cujem glas `maammmaaaaaa`….Pa dobro,de , znam, hoces TROPIKAL MIX – to nije sok , to je hemikalija!

Okrecem se i shvatam da sam sama.

JA CU VAM DATI SOK, SAMO RECITE KOJI ZELITE!!!

Pretvaram se u pticu, sirim krila, uzimam zamah i izlecem iz prodavnice. Letim na jug i pratim glas koji me doziva…Postajem mehuric morske pene i lelujam po morskim talasima. Obilazim uvale, zavlacim se u morske pecine, lebdim po pucini, ….., a glas postaje sve dalji i dalji.

Morska pucina je ogromna i tesko je pronaci sina koji je otplovio daleko, a mehurici morske pene su premali za` mamekojecekajukodkuce`…

Moj mehuric se raspao i ja sam ponovo pred hladnjakom OTVORENIH VRATA!

MOLIM VAS DA ZATVORITE VRATA – PRVO SMISLITE STA ZELITE,PA ONDA DRZITE VRATA OTVORENA!

Nisam bas razumela `poslednju komandu`, ali poslusno uzimam TROPIKAL MIX i zatvaram vrata hladnjaka. STA li je jos trebalo da kupim?

Ceta nestrpljivih komsija gleda nervozno u mene uzarenih ociju i rapravlja o trenutnoj politicmkoj situaciji u Engleskoj, mada ima i nekih koji brinu za onu jadnu decu na `TVfarmi`……

Ne sluti mi na dobro jer jedva prolazim izmedju njih i pronalazim put do kase – svi su zauzeli svoje polozaje i ne zele da ih napuste ni po koju cenu.

Zaustavljena sam novim pitanjem – JOS NESTO?

KAFA? DETERDZENT? TOALET PAPIR?

Ne cujem predloge koje  prodavacica tako velikodusno nudi  jer pokusavam da se docepam novcanika  – ma TU je bio …negde sam ga stavila….mozda mi je ostao u kolima… na klaviru…?

Tu mi je mobilni, kljucevi, maramice…sta je ovo?  Napipavam sitnice u torbi `naslepo`….smeskam se zeni koja me gleda uzarenih ociju  jer `NE MOZE DA KUCA DALJE, MUSTERIJA CEKAJU!!!

DA LI JE TO SVE?

Ma kakvi SVE….(Dajte mi jednu rupu da se u nju sakrijem, jedan sprej za nevidljivost i leteci cilim da `nestanem sa mesta dogadjaja`… litru benzina i sibicu, kartu za brzi voz u nepoznatom pravcu……)!

HVALA, TO BI BILO SVE!

Vidim da se prodavacici pomeraju usta, pretpostavljam da izgovara cenu koju treba da platim za kupljenu robu…… i uzalud i dalje trazim NOVCANIK!

KAKO TO MISLITE DA PLATITE KASNIJE KADA SAM SVE UKUCALA…?

Imam osecaj da musterije koje su bile udaljene od mene prilaze sve blize i blize…. i blize… i sada su na nekih` tridesetak cm` od teritorije koju smatram SVOJOM, i prilaze sve blize i blize……

Osecam da mi treba vise prostora i vise vazduha. KAKO , pobogu, da pronadjem NOVCANIK kada se svi skupljaju oko mene i udisu sav vazduh iz moje okoline?! Necija ruka pritiska po ramenu i ja se okrecem  naglo spremna da `branim svoj zivotni prostor i zivotom ako treba`, da `preduzmem sve sta je u mojoj moci` da se odbranim…..hmmmm….. ZDRAAAVOOOO, :))))!!!

Vise mi ne treba vazduh, sve ostatke zivotne energije koja mi je preostala prebacujem u ocne kapke koji sluze za pokretanje trepavica…..TREP-TREP-TREP……. `otkadsenismividelipaagdeeesiiiiii`………. Pa to si TI!!!

EVO ME, DOSAO SAM NA PAR DANA SA FAMILIJOM!  MOLIM VAS, JA CU OVO DA PLATIM!

(Dajte mi jednu rupu da se u nju sakrijem, jedan sprej za nevidljivost i leteci cilim da `nestanem sa mesta dogadjaja`… litru benzina i sibicu, kartu za brzi voz u nepoznatom pravcu……)!

Stvarno mi se ne desavaju ovakve stvari, sasvim sam sigurna da sam stavila novcanik u torbu kad sam krenula u prodavnicu……

NEMA VEZE, OTPRATICU TE DO KUCE  ` dasemaloispricamousput`, `….bilismodvenedeljeda babaidedavideunuke`,`…..sutrasevracamo`,

` ….kakosicujemdasibilabolesna`………,` dobrojenijelose-alinitamonijeonakokakojebilo`, `…a kod Tebe?`

(Dajte mi jednu rupu da se u nju sakrijem, jedan sprej za nevidljivost i leteci cilim da `nestanem sa mesta dogadjaja`… litru benzina i sibicu, kartu za brzi voz u nepoznatom pravcu……)!

Gledam GA i vidim kako dobro izgleda ovako osedeo.  Oci su mu jos uvek iste – boja mora u njima jos se presijava. Pitam GA zasto je `tako ostario` –  smeje  se!

ZASTO STO SI TI SVE LEPSA I LEPSA !

Ma, daaaj  –   smejemo se zajedno…

Noge su mi teske i jedva koracam. Kretanje postaje jos teze kada teret njegove ruke na mom ramenu pocinje da `smanjuje moj zivotni prostor`…….

Nedostatak vazduha, nedostatak vazduha – uzbuna!!! ( Pritisni `off` i ne disi  – ok!?) OK!

Spusta kese pored kapije i odbija da udje da popijemo kafu, jako zuri – cekaju ga, pakuju se. Potpuno razumem …TREP-TREP!

Sledeci put ce doci i dovesce porodicu.  SIGURNO CE TI SE DOPASTI MOJA SUPRUGA – JAKO LICITE! ZNAS, ONA NE ZNA SRPSKI I MOCI CE SA TOBOM DA SE SPORAZUMEVA NA ENGLESKOM.  NE ZABORAVLJAM JA KO MI JE PISAO PISMENE IZ ENGLESKOG!

…i matematike, …, i srpskog,….., i domace zadatke iz likovnog…, i maturski rad iz fizike…….

VIDIMO SE OKO NOVE GODINE!

Ostajem ispred kapije i ne gledam za njim – kazu `ne valja se` , onda se nece vretiti!

Preturam po torbi i nikako ne mogu da nadjem kljuceve, a dobro znam da sam ih ponela ….

Stojim ispred kapije i CEKAM da mi otkljucaju.

16
May
10

PONOVO U REDU ZA CEKANJE

Stajem u red za cekanje. Nije mi prvi put, cekala sam i ranije.
Stajala sam u redovima ispred saltera banaka i posta, ispred saltera za prodaju autobuskih karata, … , ma stajala sam `svukuda`…
Danas stajem u red za cekanje i prvi put ne zurim da dodjem `na red` sto pre. Zelim da ne dodjem `na red` uopste, ali znam da ne vredi zeleti tako nesto – ne vredi.
Svi moji papiri su overeni, sve pripreme su uradjene – treba samo da cekam.
Prilicno sam dobra u cekanju!
Evo, bas ovih dana cekam da mi se javi sin iz daleka.
Cekam strpljivo i bolno, radosno i zabrinuto – znam da ce se sigurno javiti i da cu biti radosna i tuzna u isto vreme.
Zelecu da bude pored mene i da ode sto dalje odavde. Reci cu mu da je sve u redu, a i on i ja cemo znati da nije bas sve kako bi zeleli da bude.
Tako se ceka glas iz daljine!
Cekam i da dodje leto, pa da kazem :“ETO, DOCEKALA SAM JOS JEDNO LETO!“
To je lepo cekanje i mozda cu stvarno i da docekam letnje dane – velika je verovatnoca da cu uspeti u cekanju leta.
Neki ljudi koje poznajem nece docekati leto, a ja , eto, uporno stojim u redu za cekanje leta i nadam se…
Skoro da sam sigurna da se tako ceka leto, nadajuci se da cu biti ovde kada dodje.
Jednom sam cekala jedan voz… i nisam ga docekala… prosao je kroz stanicu i nije se zaustavio!
Cekala sam jednom autobus, ali sam kasnije saznala da to nije bilo mesto za cekanje autobusa , pa je i logicno sto nisam uspela da ga docekam.
Jednom prilikom sam cekala da me se neko seti jer sam mislila da sam vazna toj osobi isto toliko koliko i ona meni, ali sam se prevarila u proceni. Mnogo kasnije je ta osoba pokusala lepim recima da nadoknadi vreme koje sam peovela u cekanju, ali nije vredelo – vreme za cekanje je vec odavno bilo proslo vreme.
Umalo da zaboravim, cekali su i mene nekoliko puta,a ja se nisam pojavila.
Zao mi bilo kasnije kada sam shvatila da su me neki STVARNO cekali, a nije mi bilo svejedno kada sam saznala da su me neki cekali REDA RADI i da im i nije bilo vazno sto nisam dosla.
To je bas nezgodno kod cekanja!
Jos uvek sam u redu za cekanje!
Osecam se mnogo bolje sad kad vidim da nisam poslednja u redu i da ima jos Vas koji cekate sa mnom. Doduse, nisam sigurna da li bih vise volela da Vi stignete `na red` pre mene ili je bolje da budem pre Vas!
Dogovoricemo se ovako – ako ja budem stigla `na red` pre Vas, i sve bude U REDU, napisacu novi POST i sve cu vam ispricati KAKO je bilo!
Uostalom, kancer je izleciv kada se otkrije na vreme – SVI lekari mi to govore vec duze vreme!
Raspricala sam se toliko da sam i zaboravila da NISAM SAMA u redu za cekanje!
Mozda ne bi bilo lose da i Vi odete kod lekara i uradite par kontrolnih pregleda – meni za ljubav, a i bice nas manje u REDU ZA CEKANJE!